Obraćanje šahista preneseno sa ŠM liste


VRUĆA TEMA    OBRAĆANJE ŠAHOVSKOJ JAVNOSTI IVANA MARINKOVIĆA, DEJANA NESTOROVIĆA I BRANKA TADIĆA (PRVI DEO):

 

GODIŠNJICA BORBE ZA PROMENE, ILI KAKO SMO „VRATILI KOPANJU NA MESTO PREDSEDNIKA“, „OTELI NOVAC OD KUPA KLUBOVA“ I NA KRAJU „PONIŠTENI ARBITRAŽOM“

 

Kada smo se, pre godinu dana, mi potpisnici ovog pisma, okupili u prostorijama ŠK „Nestor“, sa idejom da počnemo da menjamo ono što nije dobro u beogradskom šahu, nismo ni sanjali kakve će „tektonske promene“ izazvati naše namere, kao ni da će sve to trajati evo već 12 meseci, a da se kraj i ne nazire. Jedino oko čega nismo imali dileme sve ovo vreme je – da nema odustajanja. Što su više po nama bacali blata, što je više tračeva i etiketa prišivano, više lažnih tvrdnji iskazano, to je jačala naša upornost da prošlost zaista postane prošlost, da penzioneri zaista odu u penziju, a večiti funkcioneri i potrošači u zaborav.

 

 KRATAK OSVRT NA SITUACIJU U ŠŠ SRBIJE

 

Kriza ŠSS započela je u januaru 2016. godine kada udruženi ŠSB i ŠSCS sa mesta predsednika ŠSS smenjuju Miroslava Kopanju, a za VD predsednika imenuju Obrena Ćetkovića. Izvršni odbor ŠSS radi bez delegata iz Vojvodine i sve odluke donose jednoglasno predstavnici Centralne Srbije i Beograda kao područni savezi. Kopanja odbija da preda pečat saveza, koji se zatim oglašava nevažećim, i izrađuje se novi sa jedinicom odnosno brojem dva u sredini pečata. Za izradu novog, drugačijeg pečata, bili je potrebna  izmena Statuta u delu odredaba koje se tiču izgleda pečata, a to je značilo nova Skupština i potrebnih 34 delegata. U APR nije prijavljena nelegalna promena pečata i prihvaćen je zapisnik sa skupštine u januaru 2016. godine. Nadalje ŠSS posluje sa pečatom koji nije u skladu sa Statutom ŠSS što će im kao otežavajuća okolnost vezati ruke u smislu narednih dešavanja oko legalnosti pečata. Sledi tužba g-dina Miroslava Kopanje koja je zabeležena u APR i u njegovu korist kasnije doneta prvostepena presuda (objavljena na sajtu ŠSV). U toku je drugostepeni postupak sa verovatno istim ishodom i novim ozbiljnim pravnim problemima, koje će takva odluka suda uzrokovati.

 

ŠAHOVSKI SAVEZ BEOGRADA – OTIMAČI NOVCA I KOPANJINI ZAŠTITNICI

 

Na Redovnoj skupštini Šahovskog saveza Beograda, održanoj 24. januara, želeli smo da nametnemo pitanje glasanja o poverenju tadašnjeg predsednika ŠSB Miodraga Rakića. Zbunjeni uverljvom većinom koju smo već tog dana imali, višedecenijski funkcioneri „očinski“ su nas savetovali o proceduri, legitimitetu, brojevima, većini, potpisima… Usled nemogućnosti dogovora sednica je prekinuta i nastavljena 31. januara.

 

Sve formalnosti prevazišli smo pre te sednice. Prikupili smo 26 potpisa i pečata beogradskih klubova, kako bi se izjasnili o (ne)poverenju predsedniku Rakiću. I kada je, posle višečasovnog nadmudrivanja rečima, terminima, jezikom, uverljivim rezultatom 35:25 izglasano nepoverenje Rakiću, krenula je nova igra brojevima – potrebno je 38 glasova, da li je poverenje ili nepoverenje, možda je stavljen neki suvišni zarez ili tačka… Zapisnik sa sednice, „podobna“ zapisničarka radila je (i skrivala) više od mesec ipo dana, odluke u par rečenica, još i koji mesec duže, a sve u cilju da se opstruiše jasno izražena volja beogradskih šahovskih klubova – da dođe do pormena u Šahovskom savezu Beograda. Da li mislite da je iko (pa i sam Rakić) izustio ono moralno: čovek koji na glasanju o poverenju dobije 25 od 60 glasova treba sam da ode? Niko, naravno, etika je kod višedecenijskih davno iščezao pojam.

 

Sve od 24. januara, pa do 24. jula (kada su izbori konačno i završeni), na većinu klubova koji su nam ukazali poverenje, vršeni su razni oblici pritisaka, pretnji, po principu „štapa i šargarepe“, pa su neki klubovi, koji su procenjeni bitnima, čak dobili i nove sponzore (ali i nove delegate).

 

Sredstva laži i obmana nisu birana. Optuženi smo da radimo za našeg „ideologa“ (misli se na Vladimira Šakotića), koji ima „samo“ dve želje: – da vrati Miroslava Kopanju na mesto predsednika Šahovskog saveza Srbije – da prisvoji i sa nama podeli 300.000 Evra sa Evropskog kupa klubova u Novom Sadu, kako su, kao konačnu cifru definisali „delegat“ i „sponzor“ ŠK „Mirijevo“ Dušan Cogoljević i jedan od kandidata za predsednika ŠSB, novinar u penziji Dragoljub Joksimović.

 

Kao što se zna – mi smo došli, Miroslav Kopanja nije postao predsednik ŠSS, a Vladimir Šakotić nije oteo novac sa Evropskog kupa klubova. Takođe, brojka je sa gromkih 300.000 Evra, pala na „stidljivih“ četrdesetak hiljada, ali je i taj novac negde „ispario“ između par obraćanja „objektivnih“ medija.

 

Da li je neko primetio izvinjenje zbog lažnih optužbi? Da li je neko priznao da je pogrešio? Zaboravite. Priča se samo malo promenila…

 

ŠAMPIONI DEMAGOGIJE I DOKTORI „KUPOVINE VREMENA“

 

Između prve (24. januar) i poslednje (24. jul) Skupštine ŠSB, više puta razgovarali smo sa pripadnicima tadašnjih „betoniranih“ struktura. Pokušavajući da ih uverimo kako naši zahtevi nemaju nikakve veze sa Šahovskim savezom

Srbije, ponudili smo im da i dalje nastave da vode taj Savez, kao i punu podršku u usvajanju novog Statuta ŠSS i izboru rukovodstva. Naravno, iskrene i prave partnere za razgovor nikada nismo ni imali. 

 

Iako su nam na Izbornoj skupštini ŠSB 12. juna nedostajala samo dva glasa za izbor predsednika i Upravnog odbora ŠSB, nije nam palo na pamet da metodama iznude, ucene ili prevare dođemo do tih glasova. Nije bilo prijatno, ali priznali smo relativni neuspeh i zakazali novu sednicu, na kojoj je, 24. jula sa uverljivih 41 glasom od 64 prisutna kluba izabrano novo rukovodstvo ŠSB na čelu sa Ivanom Marinkovićem.

 

Naravno, na obe skupštine (12. juna i 24. jula) šampioni demagogije učestvovali su u radu Skupštine ŠSB, učestvovali u glasanju, i bili prisutni sve dok su im rezultati odgovarali. Kada je prebrojan 41 glas, najednom je sve postalo neregularno.

 

Tada kreće nova „odiseja“ u Šahovskom savezu Srbije. Želeli smo da dotadašnje predstavnike ŠSB zamenimo novima. O tome su pregovori sa „vladajućima“ trajali od kraja jula do kraja novembra. 

 

KOME I ZAŠTO SU PROMENA RUKOVODSTVA U BEOGRADU TAKO TEŠKO PALA?

 

U Izvršni odbor ŠSS treba da budemo izabrani, prema odluci Upravnog odbora Beograda, mi, potpisnici ovog pisma: Ivan Marinković, Branko Tadić i Dejan Nestorović. Krajem jula 2016. godine predsednik ŠSCS g-din Zoran Bojović obećava razgovore oko Statuta i održavanje Skupštine koja treba da potvrdi nove članove Izvršnog odbora iz Beograda. Delegacija Vojvodine želi razgovore dok centralna Srbija, koja drži sve poluge vlasti u nacionalnom savezu, traži način da u Izvršnom odboru ŠSS i dalje odlučuju smenjeni delegati Beograda. Rakić i 9 beogradskih klubova pokreću postupak pred Arbitražom pri Sportskom savezu Srbije a centralna Srbija započinje priču o „dvovlašću“ u Beogradu.

 

Način organizacije Evropskog kupa klubova u Novom Sadu i izopšenost delegata Beograda u korist bivšeg rukovodstva Beograda, potvrdila je opravdanu sumnju da ŠS Centralne Srbije, uz pomoć smenjenog rukovodstva Beograda, dok ima većinu delegata, ne odgovara održavanje Skupštine i da ne žele razgovore. Priča o navodnoj želji Beograda da vrati g-dina Kopanju na čelo ŠSS dobija na snazi i time se brane svi nelegalni postupci kojih je bilo i kojih će biti u izobilju.

 

Prvo je bilo: „Ma, dajte da prođe Olimpijada u Bakuu“, kada je prošla Olimpijada u Bakuu, bilo je „Pa gde ćete sad pre lige, sačekajte oktobar“. Kad je došao oktobar, a raspored klubova (čitaj glasova) koji su ostali prvoligaši, nije bio naklonjen „zabetoniranima“ bilo je: „Pa ljudi gde ćete pre Evropskog kupa klubova, sada ima mnogo posla“. 

 

Uz gomilu izgovora tipa: „Vanredna skupština je skupa“, „Ne mogu ja da kontrolišem ljude“, postalo je očigledno da dogovora nema i da moramo postupiti onako kako je jedino moguće – iskoristiti odredbe Zakona o sportu i sami sazvati Skupštinu. Onda je bilo: „E samo da su svi potpisali zahtev, sve bi bilo ok, ovako – zahtev je neregularan“. I uvek neki izgovor, neko objašnjenje, neko izbegavanje ili što bi deca rekla „zavlačenje“.

 

Završetak Prve savezne lige za žene i muškarce u Kragujevcu bitno je poremetio odnos snaga delegata u Skupštini ŠSS u korist Vojvodine i Beograda, koji kao područni savezi traže sazivanje Skupštine i razgovor o novom Statutu. Predstavnici Beograda i dalje bezuspešno kontaktiraju predstavnike centralne Srbije sa željom da predlog novog Statuta bude deo dogovora sva tri područna saveza i kao posledica tih dešavanja (nema dogovora), Vojvodina i Beograd izlaze sa predlogom Statuta koji su u potpunosti naslanja na odredbe starog, usaglašenog sa Zakonom o sportu. Odgovor na inicijativu dva područna saveza stiže u vidu svima poznatog dopisa tadašnjeg predsednika Skupštine, gdina Miodraga Vukotića, kojim odbija da zakaže Skupštinu ali se odmah zatim i distancira od predstojećih nelegalnih dešavanja, podnoseći ostavku.

 

ARBITRAŽA U VEZI ŠAHOVSKOG SAVEZA BEOGRADA

 

Paralelno sa odugovlačenjem održavanja Skupštine ŠSS, devet beogradskih klubova podnelo je Arbitraži Sportskog saveza Srbije zahtev za poništenje odluka sa Skupština Šahovskog saveza Beograda 31. januara, 12. juna i 24. jula

  1. godine. U ulozi zastupnika klubova pojavljuje se advokat Nenad Mitrović iz Umke, do tada plaćan novcem ŠSS, bez koga se posle toga neće moći zamisliti ni jedno novo zamešateljstvo.

 

Nismo bili iznenađeni zahtevom za Arbitražu, jer nam je na raznim sastancima, tadašnji predsednik Skupštine ŠSS Miodrag Vukotić bukvalno pretio: „Ako to uradite, doneću Vam u roku od dva dana odluku Arbitraže da ste nelegalni“.  Pomislili ljudi, kad Vukotić kaže – valjda je tako.

 

Ali nije baš tako. „Cementirani šampioni demagogije“ do danas nisu obavestili javnost da je odmah na početku, predsednik Arbitraže SSS odbacio dve trćine zahteva kao neblagovremene, pa se uopšte neće raspravljati o Skupštinama od 31. januara i 12. juna, čime su njihove odluke – Rakićeva smena, novi Poslovnik o radu, raspisivanje izbora na svim nivoima, postale punovažne. Jedina Skupština o čijoj će se regularnosti raspravljati je ona od 24. jula – gde je prisustvovalo 64 od ukupno 73 kluba, a 41 delegat dao poverenje novom rukovodstvu. Da li još neko sumnja u ishod?

 

PEČAT, KANCELARIJA I KRAGUJEVAC

 

Vanredna skupština ŠS Srbije, koju smo sami zakazali, održana je 27. novembra, uz veoma jasan kvorum, način zakazivanja i navedena imena svih delegata. Kao i više puta pre toga, naivno smo pomislili da prisustvo dvoje zaposlenih iz kancelarije ŠSS podrazumeva želju za saradnjom. Umesto saradnje dobili smo zaključavanje pečata i kacelarije, pamflete lažnog sadržaja na sajtu saveza i proglašavanje „kolektivnog godišnjeg odmora“ od strane lažnog i samozvanog zastupnika ŠSS Miodraga Rakića.  Lažni zastupnici i lažni predsednik Skupštine ŠSS održali su u kancelariji konferenciju za medije a zatim se u toj istoj kancelariji zaključali, sprečavajući zakazanu primopredaju. Uz pomoć „Politike“ i „Sportskog žurnala“ čak su izmislili i policiju, iako su se naši predstavnici posle 15 minuta ulazludnog čekanja i kucanja na vrata, sami povukli. Ali, valjda je trebalo pričom o policiji, „ubiti“ želju i onim poslednjim sponzorima i prijateljima šaha, da više ikada pomognu ovu našu igru. Trebalo je šah u Srbiji učiniti prljavim, blatnjavim i ružnijim nego što inače jeste. 

 

To mogu samo „šahovski potrošači i korisnici“, a nikada oni koji od šaha žive. Zašto su se mediji tome priključili – pitanje je na koje nemamo odgovor.

 

Vrhunac bešćašća i cinizma „doktora demagogije“ predstavlja skup u Kragujevcu 21. decembra. Zakazan poput masonske lože (samo odabrani su smeli znati o čemu se radi), skriven čak i od predsednika i potpredsednika Skupštine ŠSS, održan je skup građana nazvan „Vanredna skupština ŠSS“. 

 

Sedam osoba na čelu sa Miodragom Rakićem, pokušalo je da odglumi delegaciju Šahovskog saveza Beograda. Njihov pokušaj ne bi bio problem, da pojedinci poput Milivoja Milivojevića, Zorana Novoselskog, Marije Lukić ili Čede Koprivice, na lažni sadržaj nisu stavli svoj potpis i potvrdili da je upravo ta delegacija ŠSB ona prava. Nije to zasmetalo ni novoizabranom “predsedniku Skupštine” Dragoljubu Raičeviću, čoveku koji je tokom svoje službe bio zadužen da štiti red i zakon. Šahovski savez Beograda svakako će umeti da izađe na kraj sa lažnim predstavnicima, ali ostaje gorak ukus i pitanje: zašto je ljudima koji žive od šaha potrebno učešće u besramnom lažiranju istine?

 

Ipak je priča o pečatu vrhunac bešćašća. Mesec dana „cementirano društvo demagoga“ tvrdi kako je za overu dokumenata sa Supštine ŠSS korišten nelegalni i nevažeći pečat. A onda je na svoj lažni zapisnik postavilo isti taj pečat! Da cirkus bude veći – Agencija za privredne registre utvrdila je da pečati korišćeni tokom 2016. godine(da podsetimo u sredini pecata je broj jedan ili dva), nisu u skladu sa Statutom ŠSS.

 

Dakle, advokat Mitrović je malo „pobrkao lončiće“, ali i dalje uredno naplaćuje honorare. Samo, od kada je stavljen „katanac“ na račun ŠSS, finansijer njegovih umotvorina je Šahovski klub „BAS“. Zvuči poznato, zar ne?

 

ZAŠTO SMO UPORNI

 

Tokom ovih godinu dana mnogi, čak i bliski prijatelji, pitali su nas: zašto ste toliko uporni? Zar možda ne bi bilo bolje da odustanete pa da se sve smiri? Ima li dogovora i kompromisa? Svima odgovaramo: kompromisa nema, jer mi živimo od šaha, a u zemlji Srbiji u poslednjih 20tak godina profilisali su se šahovski funkcioneri sledećeg tipa:

 

– Datum rođenja:   između 1947. i 1953. godine – Zanimanje:   penzioner, nezaposlen ili bez uticaja tamo gde službuje – Šahovsko znanje:  možda je viđen da igra šah, ali nije dokazano – Sponzori:   obezbedio nula sponzora sa nula dinara (ali je zato više puta obećao) – Potrošnja: uredno pojedeni svi ručkovi i večere (uredno zaliveni), naplaćeno sve što se moglo naplatiti – dnevnice, putni troškovi, honorari, troškovi žene, svastike, prijateljice… – Službeni put: uvek se uredno odazvao i sve naplatio – Strani jezici: j…m li ga? 

 

Zvuči kao humor? Mi tvrdimo – tužna istina. Zato nećemo sa njima. 

OBRAĆANJE broj 2

VRUĆA TEMA   OBRAĆANJE ŠAHOVSKOJ JAVNOSTI IVANA MARINKOVIĆA, DEJANA NESTOROVIĆA I BRANKA TADIĆA  (DRUGI DEO):

 

KOME SLUŽI, A KOME JE POTREBAN ŠAHOVSKI SAVEZ SRBIJE?

 

Ulazeći u borbu za promene u šahovskoj organizaciji Beograda, bez naše volje i želje nametnuta nam je priča o Šahovskom savezu Srbije. Način na koji se to desilo objasnili smo u prethodnom nastavku i nije potrebno vraćati se na istu temu. Posle Skupštine ŠSS 27.11. prošle godine, kada je APR upisao nove zastupnike, počeli smo dolaziti u posed dokumentacije o radu i poslovanju ŠSS. Ni do danas (a prošlo je ozbiljno vreme), mi i dalje ne možemo reći da posedujemo više od polovine informacija o poslovanju saveza u 2016. godini. Najveću zaslugu za to svakako snose zaposleni, koji  (samoinicijativno ili pomognuti instrukcijama) i dalje drže kancelariju zaključanu i u nju povremeno ulaze i zaključavaju se, ponašajući se kao vlasnici Šahovskog saveza Srbije.

 

OSNOVNE INFORMACIJE O POSLOVANJU ŠSS

 

U normalnim okolnostima, sa odgovornim rukovodstvom i stručnim zaposlenim osobama, Šahovski savez Srbije bi zaista mogao da učini mnogo za dobrobit šaha u Srbiji. Zašto to kažemo? Pre svega, jer Ministarstvo omladine i sporta (čitaj: država) ima odličan odnos prema šahu – na račun ŠSS u 2016. godini uplaćeno je 10 miliona dinara, počev od sredine februara, pa do kraja oktobra. Uplate se vrše u u razmacima od po mesec – dva, iznosi su od pola miliona do dva miliona dinara i ozbiljna organizacija sa finansijskim planom i stručnim i principijelnim naredbodavcem ima odličan osnov da izvršava svoje obaveze.

 

Takođe, od taksi za titule i rejting, taksi za inostrane igrače, kotizacija za prvu saveznu ligu, prikupi se blizu tri miliona dinara – drugi ozbiljan izvor prihoda. 

 

Treći izvor prihoda trebala bi da budu sponzorstva i donacije. Uz početni sjajan osnov od 13 miliona dinara, Šahovskom savezu Srbije bilo bi dovoljno sponzorskih 3 – 4 miliona dinara da odlično funkcioniše. U 2016. godini, bez obzira što je bio domaćin dva međunarodna takmičenja, od kojih je Kup klubova pod ogromnom pažnjom svetske šahovske javnosti, članovi Izvršnog odbora i zaposleni zadužen za marketing obezbedili su „0” (slovima NULA) dinara sponzorstva za ŠSS.

 

Prethodno rukovodstvo podnelo je Ministarstvu omladine i sporta projekat, kojim je za nedavno održano Prvenstvo Evrope za mlade u ubrzanom i brzopoteznom šahu, Ministarstvo odobrilo dodatnih 500.000 dinara. Srbija je u 2017. domaćim Amaterskog prvenstva Evrope u Nišu i Ekipnog veteranskog prvenstva Evrope. Sličnim projektima, mogla su se obezbediti dodatna sredstva, ali ti projekti NISU podneti.

 

ZAPOSLENI U ŠAHOVSKOM SAVEZU SRBIJE

 

Šahovski savez Srbije ima troje zaposlenih. Milivoje Milivojević i Ljiljana Ljubić su stalno zaposleni, Dušan Radovanović je od marta primljen sa produžavanjem ugovora od po tri meseca (mada se u neformalnim razgovorima tvrdi da je i on sada stalno zaposleni). Petar Katanić-Vujić je rejting administator sa mesečnim honorarom, a Nebojša Baralić web-master u istom statusu.

 

Tokom 2016. godine za plate, doprinose i honorare, Šahovski savez Srbije potrošio je gotovo tri miliona dinara! Poređenja radi, fond za plate i honorare u 2015. godini bio je manji od 1.600.000 dinara! Kako je (i pored jednog zaposlenog više) potrošena tolika razlika? 

 

Da bi neupućeni shvatili kolika je razlika u pitanju, preračunata „šahovskim rečnikom”: – navedenim novcem može se organizovati „open” turnir sa najvećim nagradnim fondom u Srbiji (sličan recimo „Karpoš” openu), ili – navedenim novcem mogu se organizovati jedan muški i jedan ženski velemastorski turnir, ili – navedenim novcem može se organizovati muški Šampionat države na takvom nivou da se ne bi postavljalo pitanje učešća ni jednog od najboljih igrača

 

A kako su zaposleni „pojeli” ovakve manifestacije? – Prvo im je Izvršni odbor povećao zarade 15 – 20% (kao znak zahvalnosti za lojalnost) – Onda su odlučili da sami sebi isplaćuju topli obrok (!) i prevoz, pa čak i regres (!) za godišnji odmor – Pošto su se svega „setili” u septembru, onda su odlučili da sve to isplate retroaktivno (!) od početka godine – Na kraju (da ne bude malo) setili su se da isplate sebi i jubilarne nagrade (!)

 

Na kraju, pogledajte kako to izgleda u ciframa. U oktobru 2016. godine, zaposleni su, umesto dve plate (za septembar i oktobar), koje su trebali da dobiju (u neto iznosu od 244.000 dinara, Milivojević i Radovanović imaju po 46.000, a Ljubić 30.000 dinara), sebi isplatili sledeće NETO iznose:

 

Milivoje Milivojević  342.696 dinara Ljiljana Ljubić   246.677 dinara Dušan Radovanović  170.850 dinara

 

Dakle, umesto 244.000 dinara za dva lična dohotka – isplaćeno je 760.223 dinara ili 516.223 dinara više!!! Što bi rekao Pantelija Topalović: „Sve svoje ostavljam sebi”.

 

 Posle ovih podataka, da li se iko čudi falsifikovanim zapisnicima? Da li se iko čudi kada “naš Mićko” kao predsednik Verifikacione komisije prepoznaje “Rakićevu delegaciju” kao “potpuno regularnu” delegaciju Šahovskog saveza Beograda?

 

Kao vrhunac ironije, treba videti kako izgledaju takve odluke o isplati: potpisuje ih Ćetković (ako je uopšte on) a parafira Ljiljana Ljubić (!).

 

Prisetimo se svi – koliko puta Savez nije bio u mogućnosti da plati nekih 20, 30 ili 50.000 dinara, jer nema novca? Koliko puta je izostao prenos partija, kvalifikovan sudija, koliko puta je nešto rađeno amateraski i na brzinu, a sve to jer nema novca? Sada znamo i zašto ga nema.

 

RASPOLAGANJE GOTOVINOM

 

Iako ne raspolažemo svim izvodima bankovnih računa, ono što upada u oči je enormno podizanje gotovine sa računa Šahovskog saveza Srbije. Pri tome se ne misli na kupoprodaju i isplatu deviznih dnevnica, već na gotovinu uglavnom podizanu kao „akontacija dnevnica”. 

 

Kada se pouzdano zna da je u periodu septembar – novembar podignut iznos blizu pola miliona, opravdano sumnjamo da je ukupno sa računa Šahovskog saveza Srbije u 2016. godini u gotovini podignuto oko milion dinara!

 

U dosada dostupnoj  dokumentaciji  nismo pronašli pravdanje ni za jedan jedini dinar! 

 

UOPŠTENO O EVROPSKOM KUPU KLUBOVA ILI „ČIJI SU NAŠI NOVCI?”

 

Na dan Vanredne skupštine ŠSS 27.11.2016. i u danima posle toga, vodili smo nekoliko razgovora sa nekima od zaposlenih u Šahovskom savezu Srbije, kao i osobama koje su vodile poslovanje Kupa Evropskog klubova u Novom Sadu. Poruke koje smo dobili u tim razgovorima bile su sledeće:

 

– Izveštaj iz Novog Sada samo što nije gotov, samo da Dule (misli se na Radovanovića) dotera neke stvari i biće predat. – Drago nam je što je formirana tročlana komisija koja treba da pogleda podatke iz Novog Sada, rado ćemo sarađivati sa njom. – Dobit iz Novog Sada jeste veća od 50.000 Evra, ali je unapred potrošena.

 

Takođe, u medijskim nastupima čelnog čoveka turnira Gorana Uroševića provejavale su dve teze: – Evropski kup klubova biće najtransparentniji do sada, a finansijski izveštaj će biti objavljen na sajtu (nije rekao .com ili .net) – Najodgovornija lica radiće bez honorara.

 

Za sada – izveštaja nema. Poslali smo i dopis Radovanoviću i Uroševiću i službeni tražili izveštaje, nismo dobili odgovor. O honorarima će biti reći malo kasnije. Sada o nekim konkretnim podacima. 

 

  1. a) Prema podacima kojima raspolažemo, na račun ŠSS su uplaćeni gotovinski prihodi u iznosu od 31.000 Evra, ali se opravdano postavlja pitanje da li su gotovinske uplate bile znatno veće od navedenog iznosa. Naime, jedan broj izvoda nismo uspeli da pronadjemo u dokumentaciji.

 

  1. b) Tvrdnja da je Šahovski savez Srbije iskoristio 5,5 miliona dobiti iz Novog Sada za dobrobit šaha notorna je neistina. Samo jednom – 30.08.2016. godine, sa deviznog računa prebačeno je na dinarski račun oko 1.800.000 dinara kako bi se isplatio deo naknada za reprezentativce, selektore i vođstvo puta. Sve ostale obaveze u 2016. godini (uključujući takse i avio-karte za Baku), ŠSS je servisirao iz sredstava dobijenih od Ministarstva sporta i od sopstvenih prihoda.

Kada se utvrdi cela istina, doći će se do podataka da je dobit ŠSS od ovog takmičenja i manja, jer je ŠSS od sopstvenih sredstava u aprilu 2016. godine finansirao uplatu depozita ECU u iznmosu od 5.000 Evra, a kasnije je taj depozit korišten za isplatu honorara sudijama i Apelacionom komitetu.

 

  1. c) Veoma sporna je i priča o dobiti od 50.000 Evra, čak i ako je ona ostvarena, bez obzira gde je završila. Prvobitne procene bile su neuporedivo veće. Jer, svi se sećamo da smo nebrojeno puta u toku predhodnih godinu dana prozivani kako nam je jedini cilj da omogućimo Šakotiću da kroz organizaciju ovog takmičenja ukrade iznos 300.000 Evra i podeli ga sa nama. Tu se nešto ne uklapa.

 

Opet malo podataka:

 

Od pansiona u hotelu „Park”, organizator je ostvarivao prihod od 40 Evra u jednokrevetnim i 20 Evra u dvokrevetnim sobama. U ovom hotelu učesnici su ostvarili oko 1800 pansiona, dominantno u jednokrevetnim sobama.

 

Od pansiona u hotelu „Novi Sad”, organizator je ostvarivao 40 Evra u jednokrevetnim sobama i 30 Evra u dvokrevetnim sobama. U ovom hotelu učesnici su ostvarili oko 1100 pansiona, dominantno u dvokrevetnim sobama.

 

U ostalim hotelima učesnici su ostvarili minimalno 1200 pansiona i prosečna zarada po pansionu iznosila je najmanje 15 – 20 Evra.

 

Svi učesnici bili su u obavezi da plate taksu za učešće od 100 Evra (domaći klubovi plaćali su po 50), pa je i na ovaj način ostvaren prihod od oko 60.000 Evra. 

 

Čitaocima ostavljamo da računicu izvode do kraja, ali najbolje bi bilo da sami organizatori u javnost izađu sa preciznim finansijskim izveštajem, kojeg ćemo onda svi moći objektivno komentarisati i tumačiti. Dakle, gospodo  – podnesite izveštaj za ono što ste radili u Šahovskom savezu Srbije, jer niko nema nameru da vam kalja obraz, osim ukoliko ga niste ukaljali sami.

 

Ili što bi rekao jedan političar – da vidimo „ČIJI SU  NAŠI NOVCI?”

 

NEKA PITANJA BEZ ODGOVORA

 

Na samom kraju, želimo da javnosti skrenemo pažnju na još neke pojave u vezi finansija ŠSS u formi pitanja na koje ili nemamo odgovor ili ga samo slutimo.

 

1) Vanredna skupština ŠSS održana je 27. novembra i na njoj su promenjeni zastupnici Saveza. Zašto je bilo neophodno još 29. novembra žurno potrošiti 746.000 dinara sa računa i, između ostalog, u toj „hitnosti” isplatiti honorare sebi – Goranu Uroševiću i Dušanu Radovanoviću po 150.000 dinara neto?

 

2) Zašto je na brzinu smišljeno Otvoreno međunarodno prvenstvo Srbije, kojim se hvalite, a koje uopšte nije u kalendaru Šahovskog saveza Srbije (čak ni na vašem lažnom sajtu)? Napali ste klubove iz Novog Sada kako apliciraju za nepostojeća takmičenja, a vi ste uradili to isto – aplicirali ste za sredstva kod Grada Novog Sada za nepostojeće takmičenje.

 

3) U kakvom su finansijskom odnosu ŠSS i Gradski ŠS Novog sada, kada je po „hitnom” postupku, takođe posle vanredne skupštine ŠSS, 28.11.2016. GŠS Novog Sada uplatio na račun ŠSS 396.000 dinara? Ko je dobio i koliki novac za turnir koji nije bio u kalendaru i kako je taj novac potrošen?

 

4) Kada je već ostvarena dobit veća od 5 miliona dinara od Evropskog kupa klubova, zašto nisu izmireni svi računi? Zašto nije plaćen špediter, hotel, zašto nisu plaćeni baneri, honorari, zašto nije izvršen povrat novca klubovima, kada je takmičenje finansijski uspešno?

 

5) Zašto dobit od Novog Sada nije iskorištena da se izmire obaveze Šahovskog saveza Srbije? Zašto od 20 miliona dinara, koji su prošli kroz račun u oktobru, nije izmiren zakup prostora u septembru i oktobru, ili troškovi struje i telefona za taj mesec?

 

 6) Zašto od dobiti iz Novog Sada nisu plaćene godišnje obaveze prema FIDE ili depozit ECU za Veteransko prvenstvo?

 

7) Kakvo je to osvetljenje čije je rentiranje plaćeno 5.000 Evra?

 

8) Čime se prevoze DGT table do Atine, kada to košta 3.000 Evra?

 

9) Zašto je u zemlju sa više desetina međunarodnih i FIDE sudija neophodno dovesti 8 meč sudija iz Grčke i uz sve to smestiti ih u hotel “Park” i njihov smeštaj, kao i smeštaj VIP lica (Ćetković, Radičević, Jakovljević, Rakić, Milivojević i društvo…) platiti 10.000 Evra, dok za ostale troškove i ne znamo koliki su?

 

10) Kakva je zasluga međunarodnog sudije iz Grčke za srpski šah kada se njegova tri noćenja u Beogradu plaćaju 500 Evra, a u Novom Sadu se sa partnerkom baškari u “Titovoj rezidenciji” hotela “Park”?

 

11) Zbog čega se za turnir u Novom Sadu radi 1500 hemijski olovaka i to plaća 400 Evra? Jel se pre svakog kola igra pikado sa njima?

 

12) Da li su na ručkovima u restoranu „Lovac” učestvovali takmičari sa nekog Berger turnira, kada su računi 14.150, 10.900 i 7.140 dinara ili ukupno nešto više od 32.000 dinara za tri ručka?

 

13) Da li je jedini značajan dečji turnir u zemlji upravo turnir ŠK „Vidikovac” pa se on pomaže finansijski, ili je to nagrada za podršku? 

 

14) Poznato je da je Ljiljana Ljubić, u znak protesta, plate isplaćene u 2015. godini vraćala na račun ŠSS. Koga je prevarila, a koga oštetila da bi sebi u maju ipak isplatila „protestnih” 200.000 dinara?

 

**********

 

Na kraju, šta nam preostaje: ukoliko do 25. januara ne bude objavljen detaljan finansijski izveštaj sa Evropskog kupa klubova, imenovana tročlana komisija ŠSS uradiće analizu od dostupnih podataka i do kraja meseca prezentirati je javnosti. Dakle – sledi i četvrti nastavak obraćanja javnosti.

 

A odgovor na naše pitanje iz naslova? Ovakav Šahovski savez Srbije potreban je odabranima i zaposlenima. Šahu i šahistima nije. Ali, barem nam je postalo jasno, zašto se ŠSS brani rukama, nogama, advokatima Mitrovićima, raznim falsifikatima, lažnim sajtovima, pamfletima, neistinama…  Razlozi se pišu sa više nula.

Advertisements