Kuda ide naš šah?


tekst Milan Miladinov

Danas me zove jedan sudija koji sudi meč MOL Vrbas (peta liga) i pita da li kod njih u ekipi mora da igra na zadnjoj tabli omladinac. Kažem mu da pogleda u propozicije a ako nije poneo, ima ih domaćin. A pošto domaćin traži da ne igraju omladinci onda mu je rekao da nema propozicije. U propozicijama stoji da mora u sastavu biti omladinac na zadnjoj tabli.
Ne pišem ovo zbog sudije koji nije pogledao u propozicije pre nego što je krenuo na meč već zbog toga što mi je rekao kako kapiten jedne ekipe kaže da nije u redu da oni u poslednjoj ligi moraju da imaju omladinca u ekipi a naprimer prvoligaši ne moraju.
Naravno on zaboravlja da prvoligaši moraju slati dva omladinca na omladinsko prvenstvo Vojvodine a njegov klub ne mora.
Ali stvar je u tome da li je sadašnje ustrojstvo u vezi šahovskog podmlatka dobro i da li ga treba popraviti.
Naši vrhunski klubovi-prvoligaši bi trebali da budu centar rada sa mladima i da daju primer kako se radi u šahu i budu osnovni točak napretka.
Nasleđeno je iz prošlog veka da prvoligaši imaju neke obaveze u ovom navedenom cilju ali to je sve izvitopereno i formalno se poštuje samo ono što baš mora. Nekad su ekipe igrale u prvoj ligi u sastavu 6+2+2 (senior+žene+omladinac) pa onda i drugačije pa je na kraju odvojeno, što mislim da je dobro, ali samo zbog takmičenja, jer ipak poen vrhunskog velemajstora ne treba da vredi isto kao poen nekog omladinca mk.
Prošle nedelje dve ekipe u jednoj poslednjoj ligi (5 rang) nisu došle na meč jer nisu imale dovoljno igrača. Juče ekipa koja je vodila u NS ligi nije imala kompletnu ekipu . I druge ekipe u NS ligi nisu imale uvek kompletnu ekipu.
Isto je i u drugim ekipama širom Vojvođanskih liga. Malo pomalo smanjuje se broj aktivnih šahista koji igraju u klubovima. Ne pristiže dovoljno novih mladih šahista.
A šta imamo u velikoj većini naših jačih klubova? Neki uspešan ili sposoban čovek obezbedi sponzore za klub , pogodi se sa igračima iz inostranstva ili našim jačim igračima registruje ih i oni igraju u ligi i postignu određeni uspeh ili neuspeh. Potroši se desetak hiljada evra i maše se uspehom „našeg“ kluba.
Ovaj uspeh rezultira time da opština ili grad daju novac tom „našem“ klubu u kojem igraju samo stranci i u kojem nema nijednog stvarno našeg domaćeg igrača a ostatak novca ako ga bude podele ostalim sitnim klubovima na svojoj teritoriji.
I to je sve. Stigle pare ,pokupili ih razni profesionalci i to je kao uložen novac u šah. Na drugoj strani imamo razne entuziaste koji rade šah sa decom, neki besplatno, neki za sitne pare i oni ne mogu da dobiju ni prebijene pare od Saveza a o sponzorima da i ne govorimo. Možda će se neko setiti ovog problema kad gašenje klubova krene jače.

Advertisements

2 thoughts on “Kuda ide naš šah?

  1. Učitelj šaha каже:

    Zamislite koliko đaka može da se nauči šahu za naprimer 10.000 evra koliko košta angažovanje igrača jedne prvoligaške šahovske ekipe

  2. Hlpka каже:

    Podsećam igrače iz MOL Vrbas da su oni glasali da mora igrati omladinac na zadnjoj tabli i tako im je kako su izglasali.

Napišite komentar-ne morate se prijaviti, ispod obavezan user name (nik) i e mail adresa

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.